Порта манастира Буково окружена је потпорним бедемима са јужне, источне и северне стране на којој је и кула звоник, а са западне стране зградама манастирске економије и виноградом. Јужни потпорни зид подигнут је 1837. године. У периоду од 1936-41. године подигнут је северни потпорни зид, у исто време када су просторном склопу манастирске цркве придодати трем (колонада)  и звоник.

Колонада повезује храм са кулом-звоником чија изградња је завршена после Другог Светског рата. Својом величином кула-звоник доминира комплексом, а кроз приземље куле улази се у манастирску порту. Звона на звонику су поклон кнеза Милоша из 1833. године, игумана Јосифа из 1845. године и архимандрита Прокопија из 1893. године.

Од два конака подигнута 1839. године на темељима из времена настанка манастира, остао је само западни. После обнове из 1885. године тек је 1985-86. године поново обновљен. Последња обнова и доградња извршена је 1999. године. Јужно од овог, налазио се други конак са параклисом посвећеним Покрову Пресвете Богородице.

Због потпуне оронулости срушен је 2003. године, а на његовом месту подигнут је нови конак са параклисом. На неколико метара, југозападно од цркве, налази се и целебни источник посвећен Пресветој Богородици. Манастирско насеље у Букову, грађено истовремено са црквом, није сачувало свој првобитни изглед. Зидано, вероватно, од лошијег и мање трајног материјала, мењано је током протеклих времена и рушено.

Данашње манастирске зграде, само по континуитету просторне позиције, припадају некадашњој грађевинској структури просторне целине. Источно од цркве налази се манастирско гробље. Ту су сахрањени: Епископ тимочки Методије (Муждека), Игуман Јосиф (Милијевић), Архимандрит Герасим (Јуришић), јеромонах Милутин, монах Нектарије (Стефановић) и монахиња Ана (Јаковљевић).