Значај од непроцењиве вредности за манастир Буково данас на првом месту имају делићи Светих моштију који се чувају у манастирској цркви, у прикладном кивоту, испред иконостаса. Верни народ из читаве епархије долази на поклоњење овој светињи, молећи се и у исто време тражећи заступништво пред Богом. Између осталих, светитељи чији се делићи моштију налазе у Букову су: Св. Апостол Андреј Првозвани, Св. Апостол и Јеванђелист Лука, Св. Василије Велики, Св. Великомученик Георгије, Св. Харалампије, Св. Трифун, Св. Бесребреници и Чудотворци Козма и Дамјан и многи други.

Од осталих вредних ствари које се чувају у манастирској ризници издвајају се:

Икона Рођења Христовог, 57,5х45 cm, рађена на дрвету из 1712. године, коју је ретуширао Павле Чортановић 1888. године. Престоне иконе са старог иконостаса из 1837. године: Св. Никола, 93х68,5 cm, Пресвета Богородица са малим Христом, 93х68 cm, Господ Исус Христос, 93х70 cm и Св. Јован Крститељ, 93х69 cm. Иконе су прилично оштећене.

Целивајуће иконе, које су рађене у време обнове манастира 1887. године од стране Павла Чортановића сликара из Новог Сада (1830-1903), који је у то време био учитељ цртања у неготинској Гимназији. Урадио је 24 целивајуће иконе на лиму, углавном величине 46х34 cm.

Кадионица (сребрна) из 1850. године, поред уметничке вредности, куриозитет ове кадионице свакако представља чињеница да је она најстарији познати рад, једног од најпознатијих српских златара из друге половине 19. века, Јована Николића;

Филигрански крст игумана Јосифа (Милијевић) из 1837. године;

Патерик печерских отаца, књига из 1777. године, штампана у Кијево-Печерској Лаври;

Библија из 1779. године, штампана у Кијево-Печерској Лаври;

Свето Јеванђеље из 1841. године, штампано у Москви;

Библија из 1862. године, штампана у Петрограду, са посветом Митрополита Михаила, који књигу поклања библиотеци манастира Буково за спомен епископа неготинског Герасима;

Књиге деловодних протокола од 1837. године до краја 19. века;

Грамата о установљењу манастира Буково у оквиру тимочке епархије из 1835. године, дата од стране првог епископа тимочког Доситеја Новаковића;

Турска тапија бурунтија (одобрење) на турском језику из 1823. године, „за воденицу малу код манастира“, коју је издао калуђеру Симеону Абдул Керим, чиновник јавне безбедности из Адакала;

Турска бурунтија на дебелој хартији, на турском језику из 1825. године по којој Абдул Керим из Адакала дозвољава калуђерима манастира Букова „да слободно живе и никакав данак да не плаћају“.